Literatura

Rodipe

Paola Toninato

Romani literatura, angažirime po politikako modo

Jek literatura andar e Romendje va, saji si angažirime po politikako modo, si jek relativno nevo fenomeno thaj zurale phanglo e formacijasa e politikaće romane organizacijendje. Godoja literatura ćhelel jek importantno rola pala e zumaimata te formiril jek nacionalno identiteto thaj jek haćaripe pala jek bi-teritorijalno romani nacija.

Sae xramimata e Romendje si »politikaće«, trubul te definiril-pe. Pe sama e politikaće romane literaturaći si te razlikuil-pe maškar čače »politikaće xramimata« thaj »ramope, sao si angažirime po politikako modo« jećhe ćhinade ciljose. Politikaće xramimata inkludin tekstura katar romane aktivistura sar esencialno kotor lendje politikaće angažmanoso. Ali maj but Roma thaj Romnja ramon pala jek maj generalno politikaći ciljo. Godola xramomata inkludin na numa publikacije katar romane aktivistura thaj naućnikura, nego inkludin kana thaj kana vi tekstura, sae tradicionalno šaj akharen-pe »poetikaće« ili »literaturaće«.

I konstrukcija jećhe »romane nacijaći«: Politikako ramosaripe katar romane aktivistura

Politikako ramope Romendar an e publikaći sfera si panghlo e formacijasa jećhe transnacionalnone romane inteligencijaći. Godo inkludil tekstura pe romani čhib thaj pe aver čhiba: Artiklura pala politikaće žurnalura jal internetose gazete, pamfletura, politikaće manifestura thaj oficialni publikacije. Godola tekstura si generalno politikaći; von kamen te den politikaće mesaže thaj te buhljaren politikaće ideje thaj vi te mobilirin e dženen pe politikaći sama. Pe isto vrjama e tekstura resen i adicionalno hazna pala e Roma, te džungaven jek khethanimaso haćaripe maškar e singularni romani grupe, sae dži akana trajisarde an isolacija thaj zala dićonas. Ili, te phenel godo e alavenca katar o Benedict Anderson (1983, 44), von ažutin te ćeren »jek homogeno than pala komunikacija«. An godo than e membrura andar e rispime butečhibendje komune komune komunicirin jekh-avresa ramome alavenca; gajda ćerdon membrura andar jekh »imagined community« (godo si jek kethanipe sao igzistiril specifično an šero). An godo konteksto, o politikako ramope si phanglo jećhe specifičnone projektosa: e džungavimasa jećhe politikaće romane identitetose.

Po početko katar e 20. šelutno breš i ideja katar jek indijako ćherutnimaso them lija te barol – akhardino Romanestan katar e romane aktivistura, e »Romendji phuv«. Na numaj intelektualni džene buhljarda godoja ideja, nego vi varesae Roma, sae dikhle pe korkoro sar romane reprezentantura – maškar lende sesa e membrura katar e familija Kwiek. Pala o dujto svetoso maripe varesae lendar emigririsarde katar i Istočno Evropa an Francuzo thaj indjarde piro projekto jećhe independentnone romane štatoso.

Varesae maškar-themutne romane organizacije den dumo godoja ideja jećhe romane nacijaći ili jećhe romane štatosi pe baza e kethanimase historijaći. Po angluno Ljumako Romano Kongreso (WRC) an Londono an o breš 1971, prezentirisalje angluni data oficialno jek Romengo stjago thaj e romani himna, sar e maj importantni simbolura. An o stjago arakhadon jek plavo dori, saji simbolirisil o čeri, thaj jek zeleno dori, saji reprezentiril e zeleno phuv. An o centro si jek rota. I romani himna bušol: »Djelem, djelem«.

unknown | Romani flag | fotografija | mus_01302

Jek aver importantno paso an o politikako romano aktivizmo sasa i »Nacijaći deklaracija« (»Declaration of Nation«), saji sasa prezentirime an o breš 2000 katar i Internacionalno Romani Unija (IRU). An godoja deklaracija i IRU distancirisalji katar e fundacija jećhe teritorijalnone romane themesi. Ali pe kodo than i IRU roda o priznajipe e Romengo sar »bi-teritorijalno nacija«. E nacijaće membrura si phangle na numa pala e zajednički persekucijaće thaj diskriminaće eksperiance, nego vi pala jek kethanimasi historija, čhib thaj kultura.

I kethanimasi čhib, saji i IRU-deklaracija liparel, si romani čhib. Vi te pandž milionura Roma an Evropa thaj oxto džika dešuduj milionura Roma pe sa i phuv vaćaren godoja čhib (Bakker et al. 2000, 41), i Romani čhib vadžaj naj generalno priznajime sar minoritetosi čhib dži akana. E Evropako Čartaro e regionalnone ili minoritetondje čhibaće atestiril e romane čhibaće jek bi-teritorijalno čhibako statuso, ali još najsasa ramome ili ratificirime katar sa e membrondje thema an e Evropaći Unija. O priznajimaso deficito katar e Romendje čhibaće pravura si phanglo e priznajimase deficitosa katar e Roma thaj e Sinti sar etnički minoritetura. I deklaracija mangel te lacharel godo fakto.

Promocija e kulturaće autonomijaći e Romendji: Naučni Romendje publikacije

Vi e publikacije katar romane naučnikura thaj katar romane intelektualcura peren an e politikaće angažirime xramimata katar romane aktivistura. E naučni knjige thaj artiklura vi te naj direktno politikaće, li len jek politikaći funkcija: von mangen te demaskirin stereotipura thaj bi-naučni dikhimata pala »Cigani«. Godola stereptipura ačhade dži akana o priznanje e Romengo sar jek grupa pire individualnone kulturaće thaj čhibaće nakhlimasa. Ašunde importantni romane naučnikura thaj intelektualcura si maškar aver: o Vania De Gila-Kochanowski, o Šaip Jusuf, o Andrzej Mirga, o Nicolae Gheorghe, o Santino Spinelli, o Ian Hancock thaj o Rajko Djurić.

Bijamo ande Romani mahala ando čačunerigesko London, e Hancock-eski familija emigririndas ande Kanada ko 1955-to berš rodindoj lačheder dživipe. …

O Ian Hancock, profesori pala lingustika schwarz färben an o universiteto katar Texas an o foro Austin, publicirisarda but naukaće knjige thaj artiklura pe sama e Romendji čhibaći thaj kulturaći. Sajekh si, pala lesi opinja, jek romano identiteto (Link extern) ano fokuso e zorako konfliktoso maškar e Roma thaj e gadže: E gadže definirin e Romengo patreto korkoro an lendje interpretacijaći arogancija, sada jekh pala piri privatno hasna. Akana avela e vrjama pala e Roma, te von pestar definirin godova patreto thaj ćeren le maj realistično. O Ian ramol:

»Dži akana gadžendje specijalistura zumade te definirin thaj te kontrolišin e Romengo identiteto. [...] Te paruvas amen godo, si te de-konstruiris e ›Ciganoso‹ patreto thaj thas pe leso than jekh maj malado patreto – katar e birokratija dži ka e školaće knjige.«

Hancock 1997; citirime an Toninato 2014, 147

E investigacije katar o Ian Hancock čhuden jakh pe phučimata, kazom anticiganizmo araćhel-pe an e Evropaći kultura thaj an e folklorosi tradicija, (Hancock 1987; 1997; 2002). Vov analiziril, sar e anticiganizmose stereotipura thaj akcionura služisarde te čačaren persekucija pala šele breša. An lesi knjiga »We are the Romani people / Ame sam e Rromane džene«, (2002), o Ian Hancock marel pe kontra dubiozni termura pala e Roma, sar po eksemplo »Gypsies«, »Zigeuner«, »Gitanos«, »Zingari«, »Heiden« [»Pogani«], »Cigani«. O Ian insistiril pala e englizicko čhib eksklusivno pe »Romani« (»Romanies« an o pluralo); numa godolesa šaj aresel-pe jek rehabilitacija pala e paćiv e Romendji sar narodo.

Azutimasa naukaće e sociolingvistikaće metodendji, e historijaće thaj e genetikaće metodendji, o Ian Hancock ramol e Romendje historija po nevo. Pire knjigenca thaj artiklonca vov zumavel te ćerel, po agor, jek homogeno haćaripe jećhe romane identitetoso. An e 1980-utne breša vov formirisarda e ideja katar o »jekhipè«. Godolesa vov mangel te sikael eksplicitno, kaj sa e romane grupe, vi te si von diferentni, si len jek kethanimasi historija, similarni kulturaće tradicije thaj jek kethanimasi čhib (Toninato 2014, 147). Vov thol o fokuso pe romani čhib, saji sikael, kaj e Roma avile katar i Indija. Golese arakhadon indijaće elementura an sa e romane komune an e ljuma – na numa an lendji romaní čhib. Pala leste, godola karakteristike avena o baza kethanimase etničkone identitetosi. Golese savore thema, an sae džuven Roma, si te len-pe an e sama godola karakteristika, maj anglal an e školaće sistemura.

O Rajko Djurić bijandilo 1947 ando Malo Orašje, kaj sî paša Smederevo/Srbija. Vov sî avtoro, filosofo, rodimasko źeno thaj jek kata l’maj ašunde …

O Rajko Djurić, autoro, naučniko, thaj, džika but breša, prezidento katar e Internacionalno Romani Unija, koncentriril-pe pire bućenca pe diferentni aspektura e »ciganose«-stereotipondje an e Evropaći literatura, arta thaj folkloro (Djurić 1993; 1996; Djurić thaj Courthiade 2004).

Pala o Rajko Djurić e romani kultura džungada bari fascinacija an o Evropako društvo but šelutne breša. Godo sikaen but fikcionalni figure an e Evropaći literatura thaj arta, sae si Romendar inspiririme. Ali pala leso gindo, godola literaturaće thaj artaće patretura si butivar o rezultato katar jekh bandjardi reprezentacija e romane identitetosi. O Rajko Djurić ašarel gasae autoron, sar kaj si o Miguel de Cervantes, o Alexander Sergejewitsch Puschkin ili o Federico García Lorca pala lendji pozitivno kontribucija kontra anticiganistički perspektive (Djurić 1993). Pak vi godola autorura nas bi stereotipondje, predrasudendje thaj bi-egzaktnone idejendje karing e džene, saendar sesa inspiririme. E Romendje role si limitirime thaj maj but »egzotičnone« karakteresa. Maj anglal an e romantično fikcija arakhadon o cenime thaj stereotipično patreto e »ciganose trajoso«: »Cigani« phiraven sa o them, džuven čorikane ali baxtale, thaj si len impozantni muzikaće thaj artaće talentura. Paša godo lendje romnja si ekstremno šukar thaj erotični.

Pala o Rajko Djurić i tema »Roma« naj numa jek literaturako motivo, nego vi jek socio-historično thaj kulturako fenomeno. E »predrasude, sae sikaen-pe an jek literaturaći bući, si nijefkare neutralni pe etičko sama. Godo si independentno katar e autonomija jećhe gasae bućaći« (Djurić 1996, 58). Stereotipose patretura šaj ćerdon medijatorura pala rasistički thaj nacionalistički ideologije, an momento, kana von istaren estetično forma. Imatose (ili amborim čak andar) e egzistencija gasae daravne stereotipondji, o Rajko Djurić akharel e Romen, te von ćerdon aktivni djinatorja e Evropaće literaturaće, te informirin-pe, sar lengo narodo prezentirisaljo an literaturaće buća. Sar homines lectores von šaj djinaven kritično e tekstura romane temenca. Gajda von šaj na numa putren thaj kritikuin anticiganistički slučajura an e Evropaći literatura, nego vi šaj sićon, e vrjamasa, te dićhen-pe e gadžendje jakhenca. Godolese i literatura varekana si jek importantno informacijaći xajing pa godo, sar e Romendje situacija an Evropa parudili vrjamasa. (Djurić thaj Courthiade 2004, 115).

E investigacije katar o Ian Hancock thaj o Rajko Djurić si importantni, sose von bolden-pe striktno kontra anticiganistički stereotipura, thaj akharen e Romen te formirin korkoro piro etničko identiteto. Von ćeren jek kulturaći baza pala e evolucija jećhe politikaće haćarimasi, thaj sikaen e importanca, e Roma te akceptirin piri historija thaj pire kulturaće tradicije. E naučnikura ažutin pire kritikasa pe zurale anticiganističkone stereotipondje, o društvoso majoriteto te dićhel e Romen thaj lengo identiteto avere modosa. Gajda von paćan te lačhardola e relacija maškar e Roma thaj e gadže.

Opozicija kontra e društvoso majoriteto: Romani literatura

Jek trito grupa e romane xramimatendji si e literaturaće tekstura. I romani literatura formirisalji an e konteksto katar e permanentno represija, socialno diskriminacija thaj e zumaimata e društvose majoritetose, te kontrolirin thaj te asimilirin e Romen. I literaturaći nauka definiril e romani literatura ka »minor literature«, saji, pala o Deleuze thaj o Guattari, si karakterisime katar trin šorutne atributura, sae si: 1) čhibaći de-teritorialisacija, 2) o phanglipe maškar individualni thaj direktno-politikaće trjabe, thaj 3) jek modo kolektivnone artikulacijako (Deleuze und Guattari 2012, 27).

Čhibaći de-teritorialisacija – značil, e potreba e majoritetose čhibaći thaj lako parrajipe katar jek etničko minoriteto – si jek jasno karakteristika e romane literaturaći. But romane autorura si konfrontirime jećhe fundamentalnone decizijasa: Ili von araćhen piri originalno čhib thaj kultura, ili von adoptirin e majoritetosi čhib. Čhibaći de-teritorialisacija an e romani literatura sikhadol diferentnone tekstose strategijenca sar code mixing, intertextual bricolage thaj mimikry. O ciljo si, te formulirin na numa jek antihegemonijalno kritika kontra e gadžendje opinje paj Roma, nego generalno, te thon jek opozicijako paso kontra e majoritetosi čhib, saji sasa e tradicionalno medijumo godole opinijango.

Jek aver karakteristika an e romani literatura, si o baripe e autorongo, te von aven Roma. Pe godoja sama i romani literatura šaj thol-pe komparacija avere »etničkone« literaturenca, po eksemplo e literaturasa e severno-amerikanickone minoritetondje sar Black, Native thaj Asian Americans jal Chicano/a. O baripe e romane autorongo thaj autorkengo sikael-pe vi an lendji positivno pozicija pala o koncepto »nomadizmo« (sao razlikuil-pe fundamentalno katar o tradicionalno romantično ideja), pala lendje indiaće korenura thaj pe sama e bare rolaći, saji ćhelen e familija thaj e komuna.

Jek paluni karakteristika e romane literaturaći si lako »kolektivno kučipe«. I literatura reprezentiril butivar jek »aktivno solidariteto, vi te si voj skeptično« (Deleuze thaj Guattari 2012, 27). Romane autorura haćaren e potreba te ramon, kaj von mangen te lačharen e pozicija pire komunaći. Pala lende e romani čhib si jek importantno baza e kolektivnone identitetosi, thaj von roden bare lošasa o literaturako potencijalo e romane čhibako an komperacija e majoritetondje čhibenca thaj literaturenca.

Jek maj importatno tema e romane literaturaći si, te araćhel jek drom te formiril jek khetanimaso haćaripe, sao baziril pe historiaće pecimata. An centro si e literaturaći tematisacija e bistarde holokaustosi e Romendje . Pe godoja sama varesae romane autorura fulaven i opinja, saji o Walter Benjamin ramosarda an pire teze »Pa historijako termino« an o breš 1942: jek komuna si te baziril piro futuro pa pire memorije e nakhade mundarimatendje (Benjamin, »Theses on the Philosophy of History« 1999, 245-255).

Konkluzija

Romani literatura si jek importantno djela an o politikako konflikto pala o priznajipe e Romengo sar etničko grupa. Voj prezentiril e Romendje trajose kondicije realistično thaj vazdel e publika pala godo. Godolese, e vrjamasa, phučimata thaj problemura pe sama e Romendji aresen an e maškarthemutni agenda. Vi te naj realizirime e Romengo priznaijpe sar jek separatno etnično grupa vadžaj an bute thanende, adjive e manušikane thaj e civilnone čačimatandje dukhavimata e Romendje aven maj but osudime thaj štrafome.

Ali butivar zavisil godolestar, dali thaj sar e romane autorura šaj ćeren jek impetuso pe politikaće agende. Vadžaj godoja literatura si an e va katar jek relativno cikni elita romane aktivistondji. O baro majoriteto e Romengo na džanel godole autorura thaj ačhel skeptično karing jek elita, saji phenel te voj del svato an savorengo alav. I influencija politikaće publikacijendji katar romane autorura naj barila, kaj e tradicionalni intelektualcura vadžaj preferin o oralno modo thaj branin-pe kontra e standardisacija e romane ćhibaći. E maj terni intelektualcondji generacija, an o kontrasto, akceptiril o iskirimaso modo thaj si la intensivni interakcije e gadženca. Paljem e politično angažirime romani literatura del nada po futuro, kaj dži akana zurale vazda e sama pala e najbari politikaći legitimacija thaj e demokratično participacija e Romendji.