Literatura

Rodipe

Paola Toninato

Le Řom, »jeg narodo bi ramomasko«?

Řom, Sinti thaj Travelerja smatrosajle lungo vrjama sar jeg narodo bi ramomasko. Kaća atribucija na numa naj vorta, nego vi historično pogrešno-j. Le anglune Řomengê grupe arêsle e Evropa ande angluji dopašîn kata o 15. šelutno bêrš. Cirka pe kaća vrjama formirisajli la knjigaki štampa. Etnologijakê analize sîkaven, kaj vuni Řomengê grupen sas već rano jeg baro haćarimos pala ramomos thaj pala literaliteto (kodo sî, pe sama kata mothoimaski, ginavajimaski, ramomaski thaj knjigaki kultura) thaj palaj literalitetoski socio-političko implikacija. De, le Řom haćarnas kata literacija maj but sar numa o alfabeticko ramomos, thaj le Řomengi atituda pe kodja sama pařuglja pe la vrjamasa.

Tradicionalno dine le Řomengê grupe pengê memorije karng le neve generacije maj dur ande forma kata priče thaj historije, thaj kodja oralno thaj na ramome. Vekonca formirisarde von, dur kataj oralno komunikacija, vi aver forme kata alfabeticko thaj bi-alfabeticko ramomos, kaj sas len importantni socio-ekonomijakê funkcije (Piasere 1984, Williams 1997). Jeg egzemplo pe kodja sama sî le »Zinken«, jeg purano ramomasko sistemo, savo hasninas le phirimaskê Řom thaj Sinti ando zapado la Evropako (Borrow 1841, Leland 1873). O alfabetosko ramomos hasnilas maškar le Sinti thaj Řom numa jeg cîgni elita. Voj hasninas les palaj komunikacija le gaźenca, specifično pe ekonomijaki thaj oficialno publikaki sama.

La formacijasa kata jek »autoxtono«, ramomasa fiksirime řomaji literatura, ka početko kata 20. sêlutno bêrš, mêklja-pe o drom la literacijako, savo sas ogranicime tradicionalnone strategijenca. Ande adjesuji vrama hasnin sja maj but Řom, Sinti thaj Travelerja – specifično intelektualcur thaj aktivistur – o alfabeticko ramomasko sistemo, savo dikhên sar malado instrumento te arêsen autonomija thaj self-determinacija. Sar o poeto Leksa Manuš paćan vi von, kaj e literacija sî jeg maladi zurali importantno bući thaj naj mišto te mêkel pe rigate.

Le Řomengi, Sintongi thaj Travelerongi pařugli atituda karing e literacija thaj karing o ramomos baziril pe lengi želja, te adaptirin le neve socio-ekonomijakê thaj politikakê pařuglimata, kê ande lende khêlel e literacija jeg centralno rola. Kodja našti dikhêl-pe sar numa kak pasivno reakcija karing eksterni modificirime prilike, nego kodja sî vi o rezultato kata ‘k etničko samosvesto, savo hasnil e literacija sar malado instrumento te arakhêl thaj te źuvdisarel la śibako thaj la kulturako naslestvo. Naj čuda, kê vorta kadja, sar barjol e řomaji literatura, sja kadja barjol vi la politikaki mobilizacija thaj vi jeg maj zuralo angažmano pala kulturako thaj politikako priznajimos le Sintongo, le Řomengo thaj le Travelerongo.